Стари Бар (Stari Bar)
Положај градске тврђаве у односу на средњовековна утврђења. Стари Бар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 1864 становника (према попису из 1991. било је 1968 становника). Назив „Стари Бар“ за првобитну локацију града Бара (5 километара од мора) је у употреби од 1908. године, када је одлуком Министарског савјета Књажевине Црне Горе насеље Пристан (подигнуто уз брдо Волујица) добило име Нови Бар.
Стари Град Бар је тврђава која је више вијекова била центар Бара, све док се град није преселио ниже, у поље. Данас је напуштен и налази се у рушевинама. Стари град је једно од највећих археолошких налазишта на свијету. Други споменици ове врсте се разликују захваљујући јединственом положају и богатству културног наслијеђа. Његове улице су водичи кроз вијекове, од грчких колонија до средњег вијека, владавине Млетака, турског периода и све до нове ере. Током засдњих археолошких ископавања откривена је керамика од прије нове ере, када су ова мјеста била насељена Илирима. Ови проналасци доказују да су темељи Старог града старији од два и по миленијума. Латини су га звали Антибарис, и то је био центар региона док се град није преселио у поље према мору.
Стари Град Бар поносито стоји у подножју Румије, неприступачном са југа и истока јер је пун стијена и камена, а према западу и сјеверозападу се благо спушта. Налази се на југоисточном дијелу обале на 4 километра далеко од Јадранског мора што му је дало идеалан географско-стратешки положај.
Стари Град Бар је тврђава која је више вијекова била центар Бара, све док се град није преселио ниже, у поље. Данас је напуштен и налази се у рушевинама. Стари град је једно од највећих археолошких налазишта на свијету. Други споменици ове врсте се разликују захваљујући јединственом положају и богатству културног наслијеђа. Његове улице су водичи кроз вијекове, од грчких колонија до средњег вијека, владавине Млетака, турског периода и све до нове ере. Током засдњих археолошких ископавања откривена је керамика од прије нове ере, када су ова мјеста била насељена Илирима. Ови проналасци доказују да су темељи Старог града старији од два и по миленијума. Латини су га звали Антибарис, и то је био центар региона док се град није преселио у поље према мору.
Стари Град Бар поносито стоји у подножју Румије, неприступачном са југа и истока јер је пун стијена и камена, а према западу и сјеверозападу се благо спушта. Налази се на југоисточном дијелу обале на 4 километра далеко од Јадранског мора што му је дало идеалан географско-стратешки положај.
Географска карта - Стари Бар (Stari Bar)
Географска карта
Земља (геополитика) - Црна Гора
 |
 |
| Застава Црне Горе | |
Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Валута / Језик
| ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
|---|---|---|---|
| EUR | Евро (Euro) | € | 2 |
| ISO | Језик |
|---|---|
| SQ | Албански језик (Albanian language) |
| BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
| HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
| SR | Српски језик (Serbian language) |
| HR | Хрватски језик (Croatian language) |